U organizaciji Nacionalnog biroa osiguravača (NBOCG) održan seminar “Rekonstrukcije saobraćajnih nesreća upotrebom digitalne forenzike”
Seminar za predstavnike osiguravajućih kuća i saobraćajne policije Cne Gore, na temu “Rekonstrukcije saobraćajnih nesreća upotrebom digitalne forenzike” održao je dugogodišnji stručni saradnik NBOCG, Jože Škrilec, vještak saobraćajne struke iz Slovenije. O ovom nesvakidašnjem predavanju Boris Šaban izvršni direktor NBOCG kaže: „Digitalna forenzika postaje sve važnija i neizbježna grana kod rekonstrukcije saobračajnih nesreća. Tokom predavanja upoznali smo se sa programom za rekonstrukcija saobraćajnih nesreća. Saznali smo koji su nam to podaci potrebni i kako do njih doći. U 2021. godini je bilo dosta inovacija na području čitanja podataka iz vozila. U 2022. godini nova vozila po EU direktivi moraju biti opremljena EDR -om, uređajem koji omogućava pristup i čitanje informacija iz vozila. Međutium već danas postoji veliki broj vozila koja dozvoljavaju ova učitavanja.“
Rasprava na seminaru je pružila mogućnost za razmjenu praktičnih iskustava i odgovore na otvorena pitanja, vezano za istražne postupke i sprečavanje prevara. Nakon teorijskog dijela realizovan je i praktični dio, konkretno učitavanje podataka iz vozila. „Jože Škrilec je prje nekoliko godina držao predavanje na ovu temu u Podgorici, pa je ovo bila dobra prilika da vidimo šta se unaprijedilo od tada u ovoj oblasti.“-zaključuje Šaban
Prema Škrilecu, zbog razvoja automobilske industrije i tehnologije, moderna vozila ostavljaju malo tragova, na osnovu kojih bi se mogla napraviti analiza saobračajne nezgoda. Tehnički razvoj, koji u jednu ruku otežava analiziranje saobračajnih nezgoda, u drugu ruku pruža rešenja. Da bi se obezbijedio bezprekoran rad vozila, mnogo elektonskih djelova vozila komunicira među sobom. Ove informacije mogu se upotrijebiti za ostvarenje jedne cjeline kod analiziranja sobraćajne nezgode. Kod fingiranih saobrača bez upotrebe novih metoda, nemoguče je sakupiti dovoljno dokaza, da bi se dokazala prevara. Fingirane saobraćajne nesreće dešavaju se na način, da stvarno dođe do kontakta među vozilima. Ako se deformacije uklapaju sa položajem vozila kod sudara, vrlo je teško dokazati, da se radi o fingiranoj saobraćajnoj nezgodi. Upotreba digitalne forenzike vozila pokazala se, u proteklim godinama u fazi testiranja raznih uređaja za očitavanje podataka iz vozila, kao velik doprinos ka boljem i efikasnom analiziranju saobraćajnih nezgoda. Pogotovo, upotrebom digitalne forenzike napravio se velik korak napred u evidentiranju fingiranih saobraćajnih nezgoda. Ti novi uređaji omogućavaju evidentiranje fingiranih saobraćajnih nezgoda pomoću podataka sačuvanih u elektronskim sastavima vozila.
Podaci koje dobijamo pomoću naprava za očitavanje su podaci dobijeni iz elektronskog sastava motora kao što su:brzina vozila, temperatura motora u trenutku sudara, okretaji motora u trenutku sudara, pritiska ulaznog vazduha, voltaže akumulatora, poziciju mjenjača, broj šasije vozila, broj prijeđenih kilometara vozila, kao i vrijeme nastanka saobraćajne nezgode. Podaci se mogu dobiti još iz sistemavazdušnih jastuka ABS modula i armaturne ploče. Poznato je, da standardne metode rekonstruiranja saobraćajnih nezgoda imaju svoje granice. Poznato je, da elektronski uređaji u vozilima sadrže veoma važne podatke vezane za saobračajnu nezgodu i identitet samog vozila. Od velike je važnosti, da se dobijeni podaci interpretiraju na pravi način i sa velikim oprezom, da ne bi dolazilo do grešaka i lažnih interpretacija.
»Upotreba alata za digitalnu forenziku vozila, je budućnost za rekonstrukcije saobraćajnih nezgoda i za odkrivanja prevara u osiguranju vozila. Bez inovativnih pristupa nemoguće je dokazivati prevare u osiguranju. Pomoću alata za digitalnu forenziku mogu se otkriti prevare, koji bi, bez tih novih pristupa, ostale neodkrivene. » zaključuje Škrilec
Podgorica novembar 2021.
PRiSMA, ovlaštena agencija za odnose sa javnošću,
Nacionalnog Biroa Osiguravača Crne Gore